Podeli
Skorenovac

Skorenovac

Recept za uspeh

Od starih Skorenovčana čovek ima šta da nauči, a da ih još nije ni upoznao. Naime, kada su se Sekeljanski Mađari pre oko 120 godina iz Bukovine, zemlje na granici Rumunije i Ukrajine, doselili u Banat da grade nasipe pored Dunava, oni su svoje kuće napravili malo podalje, 5-6 kilometara daleko od moćne reke. U skladu sa onom primorskom poslovicom: hvali more – drž se kopna.

Stanovnici Skorenovca pamte da su se njihovi preci u prapostojbini, Bukovini, bavili  rezbarenjem drveta. U znak sećanja na svoje dedove i njihovo autentično stvaralaštvo, današnji Skorenovčani su podigli jednu rezbarenu kapiju, zvonik, kao i spomenik kojim su obeležili 120. godišnjicu svog doseljavanja na ove prostore.

Zanimljivo je još, u okviru ovog malog časa etno-geografije, napomenuti da Sekeljanski Mađari predstavljaju specifikum i unutar mađarske nacije, jer imaju svoj dijalekt, svoju posebnu kulturu i tradiciju, čak i svoje pismo. Danas od toga polako iz(g)rađuju turistički proizvod pa je među turistima koji posećuju ovo mesto čak dve trećine njih iz Mađarske.

Ali, Skorenovac ima veće ambicije. Sprema se da „krene na Beč“, tj. da „osvoji“ turiste iz zemlje Mocarta. Zato u saradnji sa Privrednom komorom Pančeva za septembar priprema posetu Austriji gde bi trebalo da sebi prokrči put (i) na to moćno mada zahtevno tržište.

U tom cilju pokušavaju da obogate svoju ponudu. Recimo, pošto trenutno turiste na razgledanje sela voze konjskim zapregama, planiraju da nabave i vozić. Ipak, ako je dozvoljeno reći, možda na tome baš i ne moraju da insistiraju: većini su kočije sa dve konjske snage daleko interesantnije.

U svakom slučaju, interesovanje za turizam u Skorenovcu raste. Već danas je toliko da smeštajnih kapaciteta ima sasvim dovoljno. Zato je zainteresovanim domaćinstvima savetovano da se opredele za neki drugi vid uključenja u turističku ponudu sela: obnovom starih zanata, konjarstvom, izradom suvenira, proizvodnjom vina i slično. Naravno – i da se oslone na kulinarske veštine svojih žena čije je umeće već „kodifikovano“ u dve knjige recepata „Szekelykevei receptek“.

Na kraju valja istaći ono čime sami Skorenovčani objašnjavaju svoj uspeh: to što „svaka organizacija u svim domenima sarađuje sa svakom organizacijom“; dakle – zajedništvo.

Osnovni podaci
Površina: 55.9km2 2.354 stanovnika 42 stanovnika po km2

Ostavite komentar