Podeli
Cercospora zadaje brige proizvođačima repe i šećera. Ima li rešenja?

Cercospora zadaje brige proizvođačima repe i šećera. Ima li rešenja?

Poslednjih deset godina šećerni sektor u Srbiji beležio je samo uspehe. Stabilizovao je proizvodnju, povećao prinose i produktivnost, ostvario izvoz od oko 1.6 milijardi dolara, povećao konkurentnost proizvođača i šećerana kroz brojne investicije, porasla je potrošnja šećera na domaćem tržištu usled pristupačnosti cene, jer, za razliku od većine drugih poljoprivrednih artikala, cene šećera su stabilne i najniže u okruženju. Tržišni lanac proizvodnje i prometa šećerne repe ima preko deset hiljada proizvođača – što kompanija, što poljoprivrednika, koji godišnje na oko 60 hiljada hektara proizvedu oko 4 miliona tona šećerne repe. Šest šećerana proizvede oko 500.000 tona šećera godišnje, od čega se minimalno 180.000 t izveze u EU, dok se ostatak proda na domaćem tržištu i nešto susednim zemljama u okviru CEFTA sporazuma.

Poslednje dve godine šećerni sektor se nalazi u krizi. Cene u svetu su na desetogodišnjem, a  cene u EU na istorijskom minimumu, šećerane u Srbiji beleže gubitke već treću godinu zaredom, prethodna proizvodna sezona je završena sa najmanjom proizvodnjom šećera ikada, izvozna kvota za EU neće biti ostvarena. Povrh svega, proizvođači se sreću sa problemom bolesti koju izaziva Cercospora, a koja postaje problem ozbiljniji i od niske svetske cene. Pesticidi koji su se ranije koristili su danas zabranjeni, zaštita repe je drugačija, obavlja se u određenim fazama, principi su se promenili, biljke indikatori su od velikog značaja, klima se značajno promenila, okruženje je drugačije. Zato se promena mora desiti i u glavama svih učesnika u proizvodnji šećera. Proizvođači više nisu uvereni da postoji efikasno rešenje za njeno suzbijanje. A postoji, i nalazi se samo u saradnji svih učesnika u tržišnom lancu i uspostavljanjem međusobnog poverenja i vere u to da šećerni sektor u Srbiji ima budućnost.

Preporuke iz rada Dragana Vajganda: Pojava pegavosti lišća šećerne repe (Cercospora beticola) tokom 2015. godine u Vojvodini
Kako bi se smanjila šansa za pojavu šteta od pegavosti repe potrebno je da:

Poljoprivredni proizvođači: prošire plodored, izbace iz gajenja osetljive sorte kao na primer: Prestige, Serenada, Falco, Fred, Wawilow, Jak i Spencer; biraju manje osetljive sorte kao na primer: Eduarda, Kundera, Sioux i Azulata; primenjuju savete bazirane na integralnom pristupu zaštite od bolesti.

Prodavci semena: daju prave informacije o osetljivosti sortimenta koga prodaju.

Prodavci pesticida: reklamiraju realne mogućnosti fungicida.

Stručne službe: rade po metodi integralnog pristupa zaštite repe, to jest prate razvoj repe, razvoj bolesti na terenu i uslove za razvoj bolesti.

Ostavite komentar