Podeli
FAO indeks cena hrane na petnaestomesečnom maksimumu. Najveći rast cena šećera.

FAO indeks cena hrane na petnaestomesečnom maksimumu. Najveći rast cena šećera.

FAO indeks beleži rast od 3 poena u odnosu na prethodni mesec, a 7 u odnosu na avgust prošle godine. Rast je prisutan kod svih grupa proizvoda – sa izuzetkom žitarica.
Žitarice beleže pad od 4.5 poena i 7.4 poena u odnosu na isti period prošle godine. Veliki pritisak zbog završetka žetve na severnoj hemisferi i kraj sezone, glavni su razlogi za nisku cenu. Cene kukuruza takođe imaju sličan problem, a čiji je intezitet pojačan visokim zalihama pšenice lošeg kvaliteta koja će se koristiti za stočnu hranu. Cena pirinča je takođe niska i to zbog slabijeg interesovanja i dobrih prognoza predstojeće žetve.
Indeks biljnih ulja raste za 11.7 poena, što predstavlja iznenađenje nakon višemesečnog konstantnog snižavanja. Glavni pokretač rasta je značajno smanjenje prinosa u Maleziji i povećanje tražnje na svetskom tržištu, u kojoj prednjače Kina, Indija i EU. Cene uljane repice su takođe u opadanju i to kao odraz nešto lošijeg stanja useva u EU.
Cene mleka rastu za 12,3 poena, a najviše rastu cene za sir, punomasno mleko u prahu i maslac. Smanjenje proizvodnje u EU je izazvalo određene pritiske, kao i čvršći stav o uvozu mleka iz Okeanije nego što je očekivano. Cene obranog mleka u prahu nisu uzimane u obzir prilikom izrade cena za mleko, jer se pretpostavlja da će ove značajne zalihe služiti kao potencijalna supstitucija uvoza I izvor buduceg snabdevanja.
Cene mesa imaju rast od 0.5 poena. Cene svinjetine, ovčetine i živinskog mesa beleže značajni rast, dok su cene govedine u opadanju. Pokretači rasta ovih kategorija su ograničene zalihe svinjskog mesa u EU i ovčijeg mesa u Okeaniji, dok je kod živinskog glavni razlog povećanje potražnje na azijskom tržištu. Pad cene govedine je u određenoj meri prouzrokovan oporavkom proizvodnje u SAD, što je smanjilo potrebe za uvozom ove zemlje.
Cene šećera su na skoro trogodišnjem maksimumu, rast u odnosu na prošli mesec je 6,9 poena i gotovo dvostruko u odnosu na isti period prošle godine. Rast je najviše prouzrokovan jačanjem brazilskog reala u odnosu na američki dolar, kao i deficit zaliha na svetskim tržištima, naročito očekivana smanjenja u perspektivi na azijskom tržištu.

index proizvoda index hrane

Ostavite komentar